Trazila sam jedan stih, skoro da ga osetih, al' mi je iz ruku nestao.
Zasad nema imena, samo bluza svilena, kako
ti iz ruku izmice.
<3
13:51 ,
Komentiraj { 0 }
Print
„Marim ja. Gde su sada davni nemiri. Razigrani beli leptiri. Dani zvezda poklonjeni njoj“..
..vidjela sam cijeli grad, svjetla svakog doma, ulice. Nesto najbolje, stvarno se desi kad se najmanje nadas. Znam, nije nista ogromno, ali slicno je kao bijeg od stvarnosti. Osjecala sam se tako ispunjeno, prvi put u zivotu. Kako volim sitnice. Nisam znala da zna tako fina mjesta izabrati, stvarno me iznenadjuje iz dana u dan, kao da otkrivam ono nesto sto se krije iza maske „loseg“ lika. Heh, a to stvarno nije. Savrseno, bas kao iz bajke. Naravno, ako zanemarim onu dvojicu sto mi ne znace nista osim dobrih prijatelja, da smo jos bili sami, ne znam kako bih zaustavila srce. Tako je drag, ima nesto u njemu sto me toliko privlaci. I ne treba mi nista, samo da jos dugo radi ovako fine stvari.
Bolje nije moglo. <3
19:49 ,
Komentiraj { 5 }
Print
Lagano..
..sasvim lagano. Ja pristajem na promjene. U sebi. ^^
00:35 ,
Komentiraj { 1 }
Print
..
Kisa..
„Jos uvijek kisi..mozda to nije onakav pljusak koji se spusti i zacas prestane, kao sto sam drsko tvrdila. Mozda nijedan to nije. Uostalom, zivot se sastoji od niza kisnih dana. Ali ponekad nemamo kisobran pod kojim bismo se mogli sakriti. Ponekad treba naci nekoga ko je voljan, jednog kisnog dana, posuditi kisobran pokislom strancu. Mislim da cu poci u setnju i uzeti kisobran !“
Potpisujem.
22:46 ,
Komentiraj { 4 }
Print
Ovaj dan moram zapamtiti..
..nije nista znacajno, ali je dobro dosao u mom
monotonom zivotu..
Prvo, markirala sam citav dan, nisam se ni pojavila u skoli, provela sam dan s prijateljicom..
Bilo je onako, uzbudljivo..za promjenu (:
Onda, smo se isle vozati, u autu njezinog tate, oko 21h.
Heh, bilo je cudno, ovo joj je bila prva voznja od kako je polozila. Ja jos nisam.
Ne zna jos krenuti, mogle smo udariti u auto na parkingu, al' zakocila je na vrijeme (:
Sve su to sitnice, ali bilo je tako dobro.
Nesto novo, u ovom mom dosadnom zivotu (:
E, da.
21:56 ,
Komentiraj { 12 }
Print
In my dreams..
I zato im sve sto ja radim izgleda cudno,
a sve sto oni rade, meni izgleda nepotrebno?
Zasto?
23:02 ,
Komentiraj { 0 }
Print
zbunjena..
..tako je malo vremena ostalo do zavrsetka moje srednje skole.
I ta matura mi samo otezava stvari, ne mogu vise ni reci da cekam da zavrsi, jer moram i upisati fakultet.. sto znam da nece biti tako lako..
Moji roditelji priznaju samo one fakultete koji ce mi osigurati posao, ali ja nisam za te stvari, nisam poput njih..
Znam da ce mama biti uz mene, sto god da odlucim, iako znam da im je drago sto sam izbacila likovnu akademiju iz glave, a to je jedino sto znam raditi.. Ali nisam bas sigurna, da bih se uklopila, ne znam zasto, ali uvijek mislim da oni bolje rade od mene.. I tako, ostalo mi je jos malo vremena, gledam samo kako cu udovoljiti svima oko sebe, a da to i ukljucuje mene.. Odustala sam i od filozofije i sociologije, isto zbog manjka posla, jos mi ostaje pedagoski. Samo da ista upisem, pa da fino zavrsim. Mislim da cu ostati ovdje, u ovom gradu, nekako sam previse vezana za ovo sve. Tacnije, bojim se promjena, ne volim upoznavanje ljudi, iako znam da ce toga i ovdje biti, prezivjet cu, nadam se.. Tako sam zbunjena, pokusavam dokuciti neke stvari, pomoci sama sebi, a bojim se da se mojima nece svidjeti.
Znam da ne bi nista rekli, ali ima nesto u meni, pa osjetim kad im smeta, heh.
Trebalo bi biti dobro.
19:59 ,
Komentiraj { 3 }
Print
